27. 6. 2024.
4 min
Mit 1: Toplotne pumpe ne mogu biti adekvatno rešenje za zamenu postojećeg sistema grejanja - Emitere toplote ne interesuje kako je voda zagrejana. COP u slučaju radijatorskog grejanja se najčešće kreće od 2-2,5 što je malo u poređenju sa pomenutim COP-om od 4 u slučaju podnog grejanja, ali ako poredimo sa električnim kotlom to znači da je toplotna pumpa sa radijatorskim grejanjem ipak efikasnija 200-250%!
Mit 2: Postoje toplotne pumpe kojima ne opada kapacitet - Svakoj toplotnoj pumpi opada kapacitet sa padom spoljašnje temperature - ali to nije problem.
Mit 3: Toplotne pumpe ne rade kada je jak minus - Toplotne pumpe imaju sistema za odmrzavanje spoljašjne jedinice čime se održava efikasnost sistema i u najekstremnijim uslovima
Mit 4: Veća ne može da škodi - Predimenzionisana toplotna pumpa će imati kraći radni vek i manju efikasnost
Mit 5: Toplotne pumpe se isplate samo novoizgrađenim objektima - postojeći objekti takođe mogu značajno profitirati od ugradnje toplotne pumpe, čime se može postići dugoročna energetska efikasnost, ušteda troškova kao i povećanje tržišne vrednosti nekretnine
Zbog svoje efikasnosti toplotne pumpe postaju sve popularnije rešenje za grejanje i hlađenje. Međutim, uprkos sve većoj popularnosti, postoji niz mitova i zabluda koje ih prate. Bez obzira da li ste vlasnik toplotne pumpe ili razmišljate da je ugradite, ovi mitovi mogu uticati na vaše odluke i stvaranje netačne predstave o ovoj efikasnoj tehnologiji grejanja i hlađenja.
Bez obzira koji tip emitera toplote imate, radijatore ili podno grejanje, količina toplote koji oni emituju zavisi od temperature vode koja je došla do njih. Viša temperatura dolazne vode znači da će emiter toplote biti topliji i da će moći da prenese više toplote na okolni vazduh. Emitere toplote ne interesuje kako je ta voda zagrejana.
Dakle ukoliko tenutno imate kotao na pelet i izlazna temperatura vode iz njega je 55°C, ako su radijatori adekvatno dimenzionisani tako da sa tom temperaturom vode mogu da zagreju sobu do željene temperature, nećete imati nikakvih problema ako umesto postojećeg kotla stavite toplotnu pumpu koja će moći da zagreje vodu do 55°C.
ALI, to ne znači da ćete imati najefikasnij sistem. Sigurno nećete imati COP 4 ili 5 o kome svi pričaju i efkisasnost zbog koje možda ste i poželeli da ugradite topltnu pumpu.
Podsećanja radi, COP je koeficijent efikasnosti toplotne pumpe u režimu grejanja. To znači za svaki kW električne energije koji toplotna pumpa potroši ona može da proizvede 4-5 kW toplotne energije.*
Mereno pri spoljašnoj temperaturi od 7°C i temperaturi izlazne vode 35°*C
Detaljnije o COP-u i razlici između COP-a i SCOP-a, možete pročitati ovde.
COP u slučaju radijatorskog grejanja se najčešće kreće od 2-2,5 što je malo u poređenju sa pomenutim COP-om od 4 u slučaju podnog grejanja, ali ako poredimo sa električnim kotlom to znači da je toplotna pumpa sa radijatorskim grejanjem ipak efikasnija 200-250%!
Svakoj toplotnoj pumpi opada kapacitet sa padom spoljašnje temperature, ali to nije problem. Prilikom dimenzionisanja sistema ključno je pravilno odrediti toplotne gubitke. Ta informacija nam daje mogućnost da izaberemo optimalnu snagu toplotne pumpe. Ključna su dva pojma - toplotni gubici i kapacitet toplotne pumpe.
Toplotni gubici predstavljaju zbir toplotnih gubitaka svake prostorije ponaosob.
Kapacitet toplotne pumpe koji se sreće u tehničkim brošurama je najčešće nominalni kapacitet, odnosno kapacitet toplotne pumpe pri spoljašnjoj temperaturi od 7°C i temperaturi polaznog voda od 35°C.
Proizvođači toplotnih pumpi u svojim brošurama daju dijagrame sa kojih se mogu pročitati kako se menja snaga toplotne pumpe u zavisnosti od spoljašnje temperature.
Zbog pada kapciteta, toplotne pumpe najčešće dolaze sa integrisanim pomoćnim elektro grejačem koji se aktivira kao pomoć toplotnoj pumpi, koji ima ulogu da nadomesti razliku između energije koju toplotna pumpa pruža i potrebe objekta. Na taj način ste sigurni da ćete imati prijatnu temperaturu u kući tokom cele zime pod uslovom da je toplotna pumpa adekvatno dimenzionisana.
Suprotno popularnom mišljenju da su toplotne pumpe namenjene područijima sa blagim zimama, toplotne pumpe mogu biti efikasno rešenje za grejanje čak i kada temperatura padne ispod -10°C. Toplotne pumpe pojedinih proizvođača mogu raditi i do temperatura od - 28°C.
Ako ste i dalje skeptični pitajte milione Skandinavaca. Norvežani, Finci i Šveđani instaliraju toplotne pumpe u svoje domove više u poređenju sa bilo kojom drugom zemljom u Evropi.
Toplotne pumpe imaju sistema za odmrzavanje spoljašjne jedinice čime se održava efikasnost sistema. Dok u ekstremno hladnim uslovima, neke toplotne pumpe koriste grejače za rezervno grejanje koji se aktiviraju kada je potrebno dodatno zagrevanje. Ovi grejači mogu biti manje efikasni od same toplotne pumpe, ali obezbeđuju kontinuirano grejanje u ekstremnim uslovima.
Ukoliko ugradite toplotnu pumpu na osnovu instalaterovog iskustva ili osećaja, bez izvršenog detaljnog termičkog proračuna, postajete kandidat da imate neefikasan sistem grejanja.
Prelazak sa postojećeg sistema grejanja na toplotnu pumpu ne podleže tipskom rešenju. Svaki objekat je poseban i mora se kao takav i posmatrati. Najveća greška koja se može napraviti je odabir toplotne pumpe na osnovu samo jednog kriterijuma - kvadrature.
Toplotna pumpa može modulirati rad kompresora do 25%. Što znači da će ona u zavisnosti od potreba grejanja prilagođavati svoj rad kako bi isporučila dovoljno toplote.
Ukoliko izaberemo toplotnu pumpu koja je predimenzionisana, dobra stvar je što će ona imati kapacitet da zadovolji potrebe objekta, ALI problem nastaje kada su potrebe manje od njenog minimuma koji može da isporuči. Tada ona započinje “kratki ciklus”.
Kratki ciklus (ili "short cycling") kod toplotnih pumpi, kao i kod drugih HVAC sistema, odnosi se na situaciju kada se sistem često uključuje i isključuje u kratkim intervalima, umesto da radi u dužim, efikasnijim ciklusima.
Ovaj problem je detaljnije obrađen u tekstu “Kako izabrati toplotnu pumpu?”
Mit 5: Toplotne pumpe se isplate samo novoizgrađenim objektima
Toplotne pumpe se često povezuju sa novim građevinskim projektima, ali njihova isplativost nije ograničena samo na nove objekte. Naprotiv, postojeći objekti takođe mogu značajno profitirati od ugradnje toplotnih pumpi, čime se može postići dugoročna energetska efikasnost i ušteda troškova.
Toplotne pumpe se mogu integrisati sa postojećim sistemima grejanja i hlađenja, što omogućava postepeni prelazak na novi sistem bez potrebe za kompletnom rekonstrukcijom objekta. Kao što smo gore spomenuli, toplotne pumpe mogu raditi u kombinaciji sa radijatorima, podnim grejanjem ili ventilacionim sistemima.
Iako inicijalna investicija u toplotnu pumpu može biti visoka, dugoročne uštede na računima za struju i niži troškovi održavanja mogu nadoknaditi početne troškove. Takođe, postoje subvencije i povlastice koje vlade i lokalne samouprave nude za prelazak na energetski efikasnije sisteme, što dodatno može smanjiti inicijalne troškove.
Ugradnja modernih i energetski efikasnih sistema, kao što su toplotne pumpe, može povećati tržišnu vrednost nekretnine. Potencijalni kupci su često spremni platiti više za objekte sa nižim operativnim troškovima i boljim energetskim karakteristikama.
Zaključak
Toplotne pumpe su efikasno, ekonomično i ekološki prihvatljivo rešenje za grejanje i hlađenje, a razbijanje ovih mitova može pomoći u donošenju informisanih odluka prilikom izbora sistema za vaš dom.
Kao što smo napomenuli, toplotne pumpe mogu biti idealno rešenje ili mogu postati noćna mora ukoliko se ne izabere ona prava u skladu sa Vašim potrebama. Ukoliko Vam je potrebna izrada termičkog proračuna ili pomoć prilikom odabira sistema zakažite sastanak putem linka ili putem telefona - 065 344 68 54
